Sarine azijske avanture: Zbunjivanje na raskrsnici, prevodilac, isti ljudi, uloga džokera, napad na titulu

Sa zlatnom medaljom oko vrata Sara Lozo je u oktobru pakovala kofere i spremala se za put ka Saitami. Nije znala šta je čeka, ali se veoma radovala zbog nove životne epizode. Imala je želju da što više odbojkaški napreduje, ali i da upozna nove ljude, kulturu, narod...

Od toga je prošlo šest meseci, srpska reprezentativka je prošla kroz razne faze, prilagođavala se i van terena i na njemu. Vredno je trenirala i radila, borila se sa raznim preprekama i usput navikavala na život sasvim drugačiji nego ranije.

Trenutno se sprema za napad na titulu, a o svemu što je prošla pričala je u razgovoru za Mozzart Sport. U Ageo Mediks je stigla kao svetska šampionka posle veoma uspešnog leta u reprezentativnom dresu, tokom kog je imala ogromnu ulogu u timu Danijelea Santarelija.

"Bila sam baš srećna kada sam tek došla. Dočekali su me veoma prijatno, oduševila sam se kakvi su bili prema meni. Nisam očekivala da će tako da me prime. Japanci su veoma topli ljudi“, ispričala je Sara Lozo na samom početku. „Ipak, posle nekog vremena meni je postalo veoma teško. Dok sam se navikla na njihov sistem i odbojkaški i životni – morao je da prođe određeni period".

U nekim trenucima osećala se kao Alisa u zemlji čuda.

"Kad se samo setim kako sam učila imena devojaka... One su me svakog dana pitale: A kako se ja zovem? A ja? A ja? Na treningu nas ima 20 plus stručni štab, svi su me bombardovali sa informacijama, baš sam bila napeta, jer sam želela svakog da ispoštujem. Bilo mi je potrebno mesec dana da ih sve popamtim. Na početku su mi sve devojke bile identične, ali onda kako sam svakog dana provodila vreme sa njima videla sam da su sasvim dugačije".

(privatna arhiva)

Otežavajuća okolnost je svakako komunkacija. Na prste jedne ruke Sara može da prebroji ljude oko sebe koji mogu da se sporazumevaju na engleskom.

"Uz mene je samo još jedna devojka sa Filipina stranac u ekipi. Ona super priča engleski, a ostale igračice ne. Možda nekoliko njih znaju nešto, ali je to veoma slabo. Trener isto po neku reč... Imamo prevodioca koji je stalno tu. Baš je komplikovano bilo na početku, sad sam se i navikla pa nije čudno. Ali, nije isto kada razgovaraš sa nekim igračem i zbližavate se kao saigrači, postajete prijatelji i kad je neko između vas i prevodi svaku reč".

Uspela je najviše da se zbliži sa saigračicom koja je takođe stranac u Japanu.

"Na početku sam sa njom najviše vremena provodila. Družimo se i dalje, ali ja često sama idem u obilazak. Šetam i istražujem jer želim svaki trenutak da iskoristim da vidim nešto novo u Japanu. Krajem januara mi je došla i sestra od ujaka na dva meseca, to mi je mnogo značilo i baš m je olakšala period ovde".

Sara Lozo: Precrtavanja pred takmičenje - najgori trenuci u karijeri, još čekam prvu medalju sa Srbijom

Gde se godinama krila Sara Lozo?

I ranije je imala priliku da poseti neke gradove u Japanu, ali je sada utisak ipak drugačiji.

"Nije isto kad provedeš više vremena. Stvarno sam oduševljena... Živim u predivnom mestu, gde je sve mirno i čisto, ljudi su ljubazni. Sve je sigurno i bezbedno. Interesantan podatak je da u zgradu ulazim sa istim ključem kao u stan. Eto kakvi su ljudi ovde... Čim sam došla baš mi je ta devojka sa Filipina rekla da kao nešto izgubim i vratim se po to, naći ću ga na istom mestu. Ne možeš da posumnjaš nikad da će ti nešto ukrasti".

Iako se razlikuje od okruženja, nema nikakve neprijatnosti zbog toga.

"Nisu oni kao mi pa da nešto zagledaju i komentarišu. Japanci gledaju svoju priču, ne interesuje ih da li pored neko od tri metra ili sa drugačijom facom. Naravno, nekad se desi da se neko zagleda, ali su retke situacije".

Kad god ima slobodnog vremena Lozo se uputi ka Tokiju...

"Treba mi od 30 do 45 minuta vozom. Ne vozim kola, u ugovoru imam da ne mogu da rentiram kola, jer voze sa suprotne strane i volan je na drugoj strani. Vozim bicikl, ali i sa njim mi je bilo teško na početku dok nisam pohvatala. Dođem na raskrsnicu i ne znam više na koju stranu treba da gledam. Sad već mogu da kažem da sam se navikla, pa će biti zanimljivo kad se vratim u Srbiju da li ću moći da pogodim stranu".

Pre Japana Sara je igrala u Kazahstanu i Rusiji. Posle zanimljivih avantura u tim zemljama, bila je sasvim spremna za ovaj azijski izazov...

"Nisam imala nikakav strah. Ja sam tip osobe koja se ne plaši nikoga i ničega. I van terena i na njemu. Kakve su mi misli, takav mi je i život".

(MN Press)

I dalje ne zna gde će nastaviti karijeru, ali ne bi imala ništa protiv da ostane na istom mestu.

"Prošlog leta sam potpisala na godinu. Volela bih da ostanem, lepo su me prihvatili, navikla sam se na sve, a sledeće sezona će biti mnogo kraća nego ova. Videćemo...".

DOŠLA SAM U JAPAN DA IGRAM, A NE DA SEDIM NA KLUPI

Iako je sad prezadovoljna nije od starta sve išlo glatko.

"Bilo mi je teško na početku jer nisam igrala. Trener je doneo takvu odluku, ne znam iz kog razloga. Trenirala sam maksimalno, radila, trudila se, ali nisam bila na terenu. Posle Nove godine se sve promenilo, pa samim tim i moj utisak. Počela sam stvarno da uživam, zato što sam došla ovde da igram, a ne da sedim na klupi. Po strani što je Japan prelep i što su ljudi divni, ali meni je to na drugom mestu. Od početka januara je sve drugačije – ne samo što mene tiče, nego sada igraju tri igračice koje nisu bile u postavi tokom prvog dela. Možda me je čuvao kao džokera u rukavu za drugi deo, koji je veoma bitan".

Ligaški deo je završen, vreme je za plej-of, koji danas startuje u Japanu.

"Specifično je takmičenje, drugačije nego kod nas. Sa svakim protivnikom igraš po tri puta, utakmicu su i subotom i nedeljom. Veoma je naporno. Japanska liga je jaka, one se fenomenalno brane, mnogo su brze i ne možeš da se opustiš ni u jednom trenutku. I sa najslabijim protivnikom moraš da igraš maksimalno i da daš sve od sebe da bi uzeo poen i pobedio. U nekim drugim ligama je prilično drugačije, kad je neko pri dnu tabele dešava se da se mi igrači malo opustimo, a ovde toga nema. Do same završnice, do poslednjeg vikenda mi nismo znale ko će biti u plej-ofu. Između nekih klubova nije razlika bila jedna pobeda, nego bukvalno set ili nekoliko poena. Bila je ludnica".

Sara Lozo: Osetiš čudne emocije, ne znaš da li ti se plače ili ne, pitaš se da li je ovo realnost

Sara Lozo sa medaljom oko vrata: Mogla sam poslednji meč da igram do sutra, posle su me slali na doping

Ovog vikenda su na programu prve utakmice razigravanja...

"Posle se opet igra za sedam dana i u subotu i u nedelju. Dve najbolje ekipe će se plasirati u finale koje bi trebalo da bude 22. aprila. Mislim da imamo velike šanse za titulu. Stvarno očekujem da dođemo do finala. Za mnoge igračice će biti prvi put da igraju fajnal-for, tako da moram malo da porazgovaram s njima i da ih motivišem za te utakmice koje dolaze".

Očigledno da je Sara donela pravu odluku kada je prošlog leta birala novu destinaciju za život.

"Sigurno da jesam, super je sve. Odlična sezona za mene, iako nisam igrala prvi deo. Naši rezultati najbolje govore, jer smo druge na tabeli. To je do sada najveći uspeh u klubu, ne bih volela tu da se zaustavimo. Želela bih da svako od nas pokaže maksimum u plej-ofu i da ne žalimo posle".

IMAMO NAJLAKŠI PUT KA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Neće imati mnogo vremena za predah posle klupske sezone, jer će brzo uskočiti u reprezentativnu mašinu.

"Jedva čekam. Opet nešto novo, ne znamo šta nas očekuje. Gvidetija ne poznajem, tako da kreće novo dokazivanje od samog početka. Videćemo, valjda će sve biti kako treba. Veoma dugačko leto, tri važna takmičenja... Mada, završićemo sa utakmicama mesec dana ranije nego prethodne godine".

(FIVB)

Sve počinje od Lige nacija, nastavlja se na Evropskom prvenstvu...

"Ajde što će biti prenaporni treninzi, na to smo navikle. Ali, putovanja pre svega u Ligi nacija, mogu da kažem da ćemo ići na put oko sveta tokom leta".

Godinu će zatvoriti na olimpijskim kvalifikacijama u Kini. Na putu svetskih šampionki ka Parizu stoje reprezentacije Dominikanske Republike, Holandije, Kanade, Češke, Meksika, Ukrajine i Kine.

"Pa mislim da ne bi trebalo da imamo problema, od tri grupe mislim da je naša najbolja. Imamo najlakši put. Ali, nikad se ne zna. To je nešto posebno, svi žele da idu na OI, san je svakog sportiste. Svakako imamo lepu šansu da posao završimo već u Kini", podvukla je Sara Lozo.

PIŠE: Miljana ROGAČ